Nauka je samo naizgled rešila misteriju vremena. Njegova
tajna izmiče naučnicima, a neslaganja koja postoje
između predstavnika nauke i astrologije proizilaze iz
različitog poimanja vremena.
Od Ajnštajnovih otkrića na ovamo govori se i
piše da su vreme i
prostor relativni. Pored toga, u fizici se skoro bez
izuzetka vreme posmatra linearno. Naučnici uzimaju svaki
vremenski trenutak kao ekvivalentan nekom drugom
trenutku i ne nalaze da posmatrani vremenski trenutak,
sam po sebi, ima bilo kakvog uticaja na pojavni svet.
Zbog toga se vremenska skala ili osa najčešće koriste u
fizici za 'opis' nekog procesa. Na primer: "U petoj
sekundi od početka kočenja je došlo do potpunog
zaustavljanja automobila..."
Astrologija se zasniva na postulatu da svaki vremenski
trenutak ima određeni kvalitet koji ograničava snagu i
manifestaciju određenih fenomena i pojava, dok
istovremeno favorizuje neke druge.
Dakle, sa stanovišta teorije astrologije SVI VREMENSKI
TRENUCI NISU I NE MOGU BITI JEDNAKI PO SVOM KVALITETU !
Astrološka tradicija ima stav prema vremenu koji
je istovetan stavu zapisanom u svetoj kjizi hrišćanstva:
“Svemu ima svoje vreme,
i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se
rađa,i vreme kad se umire; vreme kad se sadi, i vreme
kad se čupa
posađeno;
Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje; vreme kad
se razvaljuje, i vreme kad se
gradi. Vreme
plaču i vreme smehu; vreme ridanju i vreme igranju …
(Prop. 3,2)”
Sukob
nauke i astrologije je u stvari sukob dva koncepta
fenomena vremena. Zvanična nauka za sada zastupa
'linearno vreme', dok astrologija barata 'svetim
vremenom'... Kada se profano i naučno vreme budu
principijelno pomirili sa svetim vremenom astrologije i
religije, nauka i astrologija će ponovo ići ruku pod
ruku; kao što je i bio slučaj kroz celu istoriju, do
poslednjih nekoliko vekova...
Profano vreme je pravolinijsko
i time se nijedan trenutak takvog vremena ne može
ponoviti. O tom i takvom doživljaju vremena i
svakodnevnom osećaju stresa i žurbe vezanom za njega, ne
treba trošiti reči jer nam je svima dobro poznato.
Za razliku od njega, sveto
vreme je ciklično, a sveti trenuci se periodično vraćaju
i povezuju nas sa sadržajima iz prošlosti po kojima ih
prepoznajemo. Jedan primer za to je slavljenje Uskrsa
kod hrišćana, kada se jednom godišnje proslavlja i
obeležava rođenje Isusa Hrista, sina Božijeg. Tako svi
vernici, svake godine proslavljaju događaj koji se
odigrao davno i koji ih povezuje sa božanskim. Tu možemo
pomenuti i slave u Srbiji, koje takođe imaju funkciju
povezivanja porodice sa svetim trenucima, kada su po
istorijskim činjenicama ili predanju sveci činili
bogougodna dela i po cenu života i gubitka svega
materijalnog ipak izabrali sveto i božansko.
Tajnu vremena i
osnovne postulate astrologije genijalno je svojim
stihovima obuhvatio naš poznati pesnik:
"Danas
je i juče i sutra...
Samo je sadašnjost večna
Svaki pogled je poslednji
Svaki dodir oproštajni
Sve što će biti
upravo se dešava..."
Matija Bećković
|